Уз Чарнок најзначајније археолошко налазиште крај Врбаса, Шуваков салаш, једно од места на ком се у дубинама земље крије тачна прича о историји нашег града и овог простора, поново је открило неколико вредних предмета из давне прошлости. Ово су резултати управо завршених археолошких истраживања на Шуваком салашу, чиме се додатно проширује вредна колекција предмета пронађених на овом месту и данас изложених у Музеју Врбаса.
"Никада нам није било тешко као ове године да кренемо у посао. Имали смо проблем са дозволом због територијалне надлежности, добили смо и новог руководиоца истраживања, а временске прилике су биле више него лоше. Недељу дана уклањали смо земљану депонију са површине предвиђене за истраживање, а самих археолошких, истраживачких дана било је свега петнаест. Због обимних киша нисмо успели да довршимо истраживање припрате постојеће цркве до здравице. Средства су била знатно мања него претходне године, од Покрајинског секретаријата за културу добили смо 100.000 динара а од општине Врбас 250.000 динара, али је веома важно да смо обезбедили континуитет у радовима и да имамо нове вредне резултате истраживања", рекла је археолог Весна Гргуровић, руководилац Музеја Врбаса и чланица тима који је радио на Шуваковом салашу.
Говорећи о самим истраживањима, она је истакла да је ове године рад био конципиран на претпоставци да би на овом месту могла да се нађе и једна старија црква од оне чији су темељи већ откривени.
"Постоји једна нелогичност у дасадашњим тумачењима археолошких истраживања на овом месту. Сама црква за коју знамо својом триконхалном основом смешта се у другу половину XIV века, а датована је у XIII век на основу архитектонског украса који је карактеристичан за романику, XIII век, па и раније. Због те нелогичности претпоставили смо да постоји и старија црква. С обзиром на положај истражене цркве у односу на утврђени део, постоји простор северно од истражене цркве где се могла очекивати и старија црква. Међутим, иако смо наишли на темеље неког објекта, утврдили смо да су из XIV - XV века и знамо да је тај објекат 'живео' паралелно са истраженом црквом. С обзиром на положај вероватно се ради објекту везаном за капију утврђења и простор који је палисадама повезивао утврђење са Црном баром. То, ипак, остаје за наредну сезону и будућа истраживања. Такође, истражили смо осам гробова и веома смо задовољни јер смо нашли пет вредних прстенова. Два су са главом и са урезаним симболима, карактеристичним за XIV и XV век, и три су тракаста са водоравним канелурама, карактеристичним за старији период. Два су нађена у гробној целини, а три у слоју земље ван гроба. Евидентно је да су старији гробови били испретурани, што значи да је старије гробље било уништавано да би се сахрањивали новопреминули, јер је гробље било у утврђеном простру, често и под опсадом, па није било места за ширење гробља", рекла је Гргуровић.
Према њемим речима, посебно је издвојен гроб бр. 4 у ком је била сахрањена млађа женска индивидуа. У њему је, уз вредан прстен, пронађен и украс за главу, сачињен од спиралне сребрне траке, са ружицама од истог материјала, који се пружао од ува до ува, преко чела. „За археологију је важно што до сада нигде нисмо имали прилику да овако детаљно документујемо ову врсту средњовековног накита. Све се шаље на рестаурацију и конзервацију и надамо се да ће ускоро засијати у пуном сјају и бити представљено јавности“, рекла је Гргуровић.
Она сматра да археолошка истраживања мањег обима имају за циљ и да освесте заједницу о значају локалитета, заинтригира туристичке организације, јавна предузећа или НВО сектор који имају додира са том облашћу, да се јавности презентује и приближи прича о налазишту и тај простор укључи у живот Врбаса и Врбашана.
„На тај начин добили би ново излетиште, туристичку атракцију важну не само за Врбас већ и шире, јер ово налазиште има велики значај, и културни и историјски, али за то треба издвојити и велика средства. Знам да није лако у овом тренутку обезбедити новац за овакве пројекте, али на време треба разматрати све могућности, домаће и стране конкурсе и фондове, тражити партнере и бити спреман за акцију у тренутку када се појави нека шанса", рекла је Гргуровић.
Ове године екипа која је истраживала била је формирана од Врбашана, студената археологије, а стручни тим чинили су археолози Небојша Станојев, Лидија Баљ и Весна Гргуровић.
