Православни верници славе Бадње вече, припремајући се за Божић, дан рођења Исуса Христа. Службама и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се рођење Спаситеља, чији се долазак на свет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај у хришћанству. Бадњи дан је последњи дан Божићног поста, којим се верници припремају за прославу најрадоснијег празника Рођења Исуса Христа, празник целе породице, која је тада на окупу.
У православне домове се на тај дан уноси бадњак, по коме је празник и добио име, а коме је православна црква дала посебан смисао. Име бадњак повезано је са речју "бдети", будући да се на тај дан бдело чекајући рођење Спаситеља. Према обичају, бадњак се пали уочи празника и гори до Божића, када се објављује радост Христовог рођења. Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус. Догоревање бадњака симбол је растанка са старим веровањима и прихватање нове светлости која долази са вером у новорођеног Христа. Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загревају љубављу и слогом, а његову светлост уносе у мрак незнања и празноверја.
Припреме за дочек Божића обављене су и у Врбасу. Већ традиционално, бадњак је пронет кроз скоро све врбаске улице у којима су га дочекали многи верници. Након вожње кроз град бадњак је, у присуству многобројних Врбашана, наложен у порти цркве Ваведења Пресвете Богородице у Старом Врбасу. Налагање бадњака организовано је и пред храмом Вазнесења Христа Спаса, који се гради у центру Врбаса.