Свечана академија отворена је химном Србије и свечаном песмом Русина у Србији "Браца Русини", које је извео хор КПД "Карпати". Русинима у Србији празник су честитали Милан Глушац, заменик председника општине Врбас, Недељко Тењовић, генерални секретар председника Републике Србије, Игор Бечић, потпредседник Народне Скупштине, Јан Вашо, амбасадор Словачке, Евгенија Филипенко, отправница послова Амбасаде Украјине, Ана Томанова Маканова, потпредседница Скупштине Војводине, Славко Рац, председник Националног савета Русина, и кир Георгиј Джуджар, апостолски егзарх.
"Управо разноврсност и квалитет културног стваралаштва наших суграђана разних нација и вероисповести, највеће су богатство и вредност коју локална самоуправа у Врбасу с посебном пажњом чува, помаже и подржава", рекао је овом приликом Глушац, док је Недељко Тењовић, који је скуп поздравио у име председника Томислава Николића, истакао је да је од досељавања Русина па до данас одржана традиција неговања и чувања националне културе и идентитета, а Русини у Србији данас су препознатљива и поштована национална заједница, посебно захваљујући и доприносу који њени истакнути припадници дају у уметности, науци и другим областима живота и стваралаштва. Потпредседник НСРС Бечић рекао је да Русини, после 270 година живота на овим просторима, где су признати њихова национална припадност и језик, Србију држе за своју државу, а истовремено су веза Србије са државама средње и источне Европе, где су њихови историјски корени и некадашња отаџбина.
Амбасадор Словачке у Београду Јан Вашо истакао је да је велики успех што су се русинска, словачка и друге националне заједнице одржале тако дуго у мултинационалном и мултиконфесионалном окружењу. Отправник послова у Амбасади Украјине у Београду Евгенија Филипенко, потсетила је да су први досељеници на ове просторе дошли из најзападнијег региона некадашње Украјине - Закарпатја, и честитајући празник, у име Амбасаде свима пожелела здравље, мир и у земљи и у фамилији, веру и наду. Потпредседница Скупштине АПВ и председница Националног савета Словака у Србији Ана Томанова Маканова рекла је да су после толиких година заједничког живота на овим просторима две заједнице ближе, деле исте потешкоће, али се такође и заједно радују и славе своје празнике. "Животне проблеме данас делимо са свим грађанима Србије, али ми имамо још једну велику обавезу - не заборавити где су нам корени и, као и генерације пре нас, чувати културу и идентитет за генерације које ће доћи после нас", истакла је Томанова Маканова. Честитајући празник, председник НС Русина Славко Рац нагласио је да се стечено мора чувати, да се о њему не би мислило тек када се изгуби. "Можемо бити поносни на то како су кроз генерације Русини уткали своју нит у живот на овим просторима. Јер су остварили права и слободе које ми имамо обавезу да чувамо", рекао је Рац и позвао Русине и Русинке да уписују децу у русинске школе, причају русински, читају русинска издања и оно што данас имају чувају за будућа поколења. Апостолски егзарх за гркокатолике у Србији владика Георгиј Джуджар нагласио је да је Црква увек била и данас је незаобилазни део русинског бића, која учи да се воли своје и живи у слози да ближњима. "Свесни смо одговорности за наслеђе које смо добили и ове дубоке корене Русина на овим просторима морамо чувати, развијати и волети", истакао је Джуджар.
После поздравних речи пригодни програм извели су чланови КПД "Карпати", уметници из Врбаса и других места у којим живе Русини, као и Национални оркестар. Свечана академија завршена је родољубивом песмом Ђуре Лаћака и Агнете Тимко "З давен давна".
Национални празник у суботу означен је архијерејском службом у цркви Покрова Пресвете Богородице у Старом Врбасу, коју је предводио апостолски егзарх кир Георгиј Джуджар. Део културних садржаја на централној прослави била је и изложба дигиталних принтова уметнице Кристине Гшвенг, а затим и изложба Владе Њарадија под називом "Карпатски мит", инспирисана карпатским пореклом Русина и медведом као националним симболом. На отварању изложбе говорили су уметница Горана Биљња и ликовни критичар Данило Вуксановић. Као једна од трајних вредности овогодишње прославе остаће и монографија "Русини у Врбасу" на којој је око пола године, уз подршку Завода за културу војвођанских Русина, радио тим од више од 20 особа. Промоција монографије одржана је у Гимназији "Жарко Зрењанин". У спортском делу програма организован је и турнир у стоном тенису на ком је учествовало 25 играча из Змајева, Куцуре, Фекетића, Ђурђева и Врбаса. После спортског дела, у КПД "Карпати" постављени су етно-столови са многим старим јелима која су Русини некада спремали свакодневно или велике празнике.
Све манифестације централне прославе у Врбасу организовали су, спремили и помогли Завод за културу војвођанских Русина, општина Врбас, КПД "Карпати" и врбаска Подручна канцеларија Националног савета Русина. Централна прослава Националног празника Русина у Србији следеће године биће одржана у Кули.
