Дуго очекивана са нестрпљењем, на ликовну сцену родног града Врбаса званично и снажно у уторак је искорачила Андреа Алексић, академска сликарка најмлађе генерације. "Широко образована уметница са интересовањем за историју, филозофију и религију у ширем смислу, и остварења историје уметности у ужем смислу", како ју је представила галеристкиња др Силвиа Јелачић, Андреа се својим суграђанима представља изложбом "Метаноја", коју чини двадесетак дела насталих у последње две године, тек након што је прихватила изазов и положила испит самосталног излагања у Београду, где је млада уметница до сада излагала два пута.
"Метаноја према свом грчком извору значи 'иза ума', односно покајање. Изложба је конципирана да прикаже борбу добра и зла до коначне катарзе кроз спасење. Али из угла ликовне уметности Андреа нас, као у времеплову, води кроз остварења људске цивилизације. Од старог и средњег века, преко ренесансе до данашњих дана, показује нам ко су њени учитељи у ликовном занату. Да ли су то Скопас, Лисип, Праксител, или непознати аутори романичке скулптуре, Леонардо или Рембрант? Њене слике су директно надахнуте делима великана. Везане за скулптуру старих мајстора и рељефе са фасада романичких катедрала, где се ликовним говором преноси одређени верски садржај. То јесу изоловани фрагменти са фризова - ту су Последњи суд, Горгона, Крилати анђео, Победница Ника, Лаоконова група и други. У тој врсти уметности све има своју одређену улогу и тачно одређено место појављивања. Издвајајући такве форме бојеним површинама и сведеном палетом, Андреа нас тера да се фокусирамо на симболични садржај слике и њено деловање, а мање на виртуозност потеза. Као подвучени редови у некој књизи, прстом указује на њој значајне моменте, доводећи посматрача обасјаног светлошћу свеће, упереног погледа у будућност, у сусрет историје, филозофије и религије. Упитаност која остаје у погледима оних који тумарају ван граница слике не охрабрује, више нас чини тескобним и уплашеним пред оним што се у очима насликаних ликова приказује као одраз. Честитам Андреи на првој самосталној изложби код куће и надам се да се ускоро видимо са новим делима која ће можда понудити и разрешење", рекла је приликом отварања веома посећене изложбе др Силвиа Јелачић.
Изложба је постављена у Ликовној галерији Културног центра Врбаса.
"Ово је моја прва изложба након завршеног Факултета примењених уметности у Београду и осећам узбуђење и велико задовољство јер по први пут излажем у свом родном граду. Представљам се циклусом слика на којима сам радила последње две године и оне уједно представљају део мог мастер рада. Ова целина ће донекле бити закључена и употпуњена крајем ове године, тако да процес рада и даље траје. Моје слике настају под многим утицајима, музике, филма, сликарства, цртежа и других уметности, а овај циклус представља и неки вид трансформација, сазревања и личног развоја, где ме инспиришу текстура и скулптура које третирам на сликарски начин. Као константа у мом раду приметно је наслеђе културе Италије, посебно ренесансне, које бих волела и даље да задржим", рекла је Андреа Алексић.
