У Народној библиотеци "Данило Киш" представљена је књига "Оклеветана књижевност" Врбашанина Бориса Булатовића. Ова књига, овенчана наградом "Печат времена" резултат је осмогодишњег истраживања радова иностраних аутора о српској књижевности, који су је, у контексту ратова вођених деведесетих, идеолошки читали и тумачили.
"Не баве се сви инострани слависти на такав начин нашом књижевношћу, али реч је о потпуном занемаривању естетских критеријума у изучавању литературе. Спорна дела српске књижевности тумаче се као да је реч о некаквим политичким памфлетима са националистичком садржином, а не примарно књижевним творевинама. Тако се онда и ретроспективно приписује кривица и одговорност за ратна збивања, која су уследила знатно касније, делима као што су 'Горски вијенац', Андрићеви романи 'На Дрини ћуприја' и 'Травничка хроника', Павићев 'Хазарски речник' и 'Унутрашња страна ветра', збирка 'Вучја со' Васка Попе, Ћосићево 'Време смрти' и друга", рекао је Булатовић.
О књизи је говорио проф. др Љубиша Деспотовић, сарадник Института за политичке студије у Београду, који истакао да Булатовићева књига анализира западну науку и медије у којима се у последња два века спроводи идеологизација српске књижевности. "Тиме се ствара негативна слика о српској књижевности, у складу са геополитичким интересима Запада. Она се спроводи на геополитичком стереотипу да су Срби политички опоненти Запада и руска испостава на Балкану, те да је и сва њихова књижевност великосрпска и хегемонистичка и само део пропагандне машинерије у служби политике", рекао је Деспотовић.
Борис Булатовић рођен је 1981. године и добитник је Октобарске награде Врбаса.
