Центар Е8, "невладина, омладинска организација која свој рад базира на едукацији младих људи", одиграће у недељу, 27. новембра у Врбасу, позоришну представу "Црвена: Самоубиство нације".
Овај комад говори о положају жена у Србији, мизогинији, насиљу и демографској катастрофи, а овог месеца изводи се посебним поводом, као прилог обележавању 25. новембра - Међународног дана борбе против насиља над женама.
Концепт, режија и дизајн сцене: Војислав Арсић; изведбени текст и драматургија: Милена Богавац; играју: Ђорђе Живадиновић Гргур, Младен Совиљ, Зоран Пајић, Золтан Плетл, Анђелко Берош, Јанко Цекић, Александар Јовановић, Душан Каличанин, Урош Милојевић, Урош Младеновић, Урош Нововић, Марко Панајотовић, Иван Пантовић, Алек Суртов, Стефан Урош Тешић, Јован Здравковић; оригинална музика: Бојана Вунтуришевић, сценски покрет: Андреја Кулешевић, стручни сарадници и сараднице: Јелена Богавац, Александар Булајић, Нађа Духачек, Маја Максимовић; асистент режије: Урош Нововић.
Представа је заказана за 20.00 часова, у Биоскопу "Југославија".
"Иако наликује вербатиму, те глумци често говоре из сопственог искуства, представа није документарна, текст повремено дирљиво наиван и памфлетски директан, ипак успева да се наметне својом јединственом поетиком, том згуснутом смесом осећања и ставова, стечених или откривених, где једна слуђена и збуњена млада особа покушава да се снађе у тим различитим концептима женствености које јој околина намће. (…) Ако позориште може да мења нешто у друштву, онда оно то чини управо оваквим представама. Зато оне и јесу важне и неопходне", Бобан Јевтић, НИН.
"ЦРВЕНА је представа о бесу, болу и очају младих у Србији. Жестока, брутална, високог интензитета. Савршеном алхемијом сценских покрета, речи, звука, она вас држи омађијанима, чак и док вас боли док гледате, чак и док осећате страх од набујале енергије и непредвидљивости тока у коме та бујица може да крене. Она вам нуди вашу сопствену реалност, згуснуту и отровну, у кратком трајању, описује ваш сопствени живот, разоткрива ваше сопствено лице и наличје. Јак отров тражи јак противотров, и она је управо то. Консеквентна у свом ставу, поткована знањем и критичким мишљењем, бескомпромисна, ова предства вас лако претвара у саучесника/ саучесницу. Сви су разапети. Између прошлости и будућности, истока и запада, мушкости и женскости, правде и неправде, смисла и бесмисла, љубави и мржње, питања и непостојања одговора. То су НАША ДЕЦА која нас боле, НАША ДЕЦА, разапета и жртвована. И рођена и нерођена. Могла бих да казем, ЧЕСТИТАМ, али ја ћу рећи: ПРИМИТЕ МОЈЕ ИСКРЕНО САУЧЕШЋЕ. П.С. Била сам увек на правој страни, али сада се само стидим. И стид је ЦРВЕН", професор Марина Благојевић Hughson, Institute for Criminological and Sociological Research.
