У клубу "Трибина младих" Културног центра Новог Сада отворена је изложба скулптура "Лист вијенца горског, кукавче" др Благоја Орбовића Монтане, уметника из Врбаса. Орбовић се ликовној публици Новог Сада, све до 21. марта колико изложба траје, представља са двадесетак скулптура насталих у дрвету, којем, како је истакла на отварању др уметности Силвиа Јелачић, "даје живот обликујући га искрено и спонтано".
"Благоје Орбовић је искрен, знатижељан и постојан стваралац који изузетно добро барата технологијом као прави истраживач и заљубљеник у дрво. Иако се опробао у другим врстама материјала и техника, у дрво, које га је одувек окруживало у родној Сомини, се заљубио у раној младости и остао је веран том материјалу. Он не користи трупло као мртво ткиво, већ му даје живот обликујући га искрено и спонтано, дозвољавајући материјалу да искаже своју суштину, да проговори кроз његове руке и длето. Он ради на скулптури вишеслојно, те одаје утисак као да не одузима од дрвета него да му додаје, као да гради форму наносећи слојеве у потезу. Лаким потезима, као да наноси глину и моделује, Орбовић комбинује камен и дрво у сведеним формама, у маси. Супротставља површине, волумен и усеке као интерпункције, интервале тишине или паузе. Поникао у љутом црногорском кршу, остварио се као медицинар и умјетник у питомој војвођанској равници (Благоје Марковић), Орбовић је достигао завидне домашаје у оригиналном ликовном стваралаштву.
Уметник осећа у овим годинама снажне резонанце времена и историје, садашњости и прошлости свог народа, које су распириле стваралачку ватру и он се страсно окреће темама које га опчињавају. Све га то приближава особеном траспоновању историјског литерарног садржаја. Далека и танана веза са природом предњачи, a срчаност и искреност су две главне карактеристике Орбовићеве личности па и дела. Нерв који га тера да никад не мирује, да живо буде заинтригиран свим појавама у природи и друштву, није му дао мира ни када се дохватио да изнесе тему свог народа. Изузетно стрпљив ученик, пратио је савете колеге Војимира Дедеића и уз њега растао у правог познаваоца тродимензионалног обликовања. Када је осетио да је тренутак прави да се позабави темама које су вековне, које су исконске и одређујуће за црногорски народ, наш је вајар сазрео као стваралац и као мислилац.
Орбовић размишља и ствара у пажљиво осмишљеним серијама. У овој, доминирају портрети, карактеристични ликови у снажном контрасту, у отелотворењу стихова из Горског вијенца. Подигавши их на пиједестал (постамент), који је осмишљени део скулптуре, сабија набој унутар форме. Лаким потезима скицира лица горштака, која отворена и бистра, изражавају упорност и чврстину носиоца правде и одбране. Као врсни познавалац анатомије успешно врши торзије унутар форме. Изражени носеви и типични скелети брђана, веђе, мрки брци, постају понекад готово згужвани ликови, притиснути теретом историје. Изванредном ликовном снагом и искреношћу јасно изражава мисао користећи фигурацију и апстракцију. Приказ своди на голу површину, који подсећа на анимирани камени крш родног краја где се истиче везаност за родно и национално, иако његови мотиви прелазе националне границе.
Дела у којима се Црна Гора одражава у огледалу вајара моћно продиру, те би се могла повући паралела са сликама Сутјеска и Косовски бој Петра Лубарде или Герником Пабла Пикаса. То су све визије које обједињују реално и апстрактно, филозофију борбе и страдања. Опчињен писаном речи, Орбовић даје називе скулптурама цитирајући Његошеве стихове. Тиме се емоција не сакати него се појачава, а херојски и тужни склад одише снагом и језгровитошћу. Представља величину историјског херојства народа који се брани непокорним духом и челичном вољом, голим рукама и неустрашивим срцем. Орбовић искрено и дубоко редукује све сувишно, истичући сигурност контраста. Што више улази у свет асоцијација све више деформише облике доводећи их до граница реалног. Оплођен маштом, његове скулптуре добијају монументалне размере у снази представљеног. Враћа се из детињства легенда о човеку борцу, човеку хероју који штићен каменом, са оружјем или оруђем у рукама, хладнокрвно и узвишено а понекад и сабласно, непоколебљиво решен својим ставом, штити своју земљу. Крупне, јасне фигуре носе композициони ритам пун симбола. Мајсторском употребом површина и усека као и редукцијом сувишног, ова серија представља по снази јединствену ликовну експресију и етичке поруке", записала је о стварању Орбовића, др ум. Силвиа Јелачић, која је заједно са аутором отворила изложбу у клубу "Трибина младих".
