Радови Ратка Шоћа изазвали су велику пажњу љубитеља ликовне уметности Никшића, као и пажњу медија, па је црногорски лист Дан за своје читаоце донео текст о отварању ове изложбе слика. "Љубитељи умјетности у Никшићу прексиноћ су у галерији 'Илија Шобајић', у Дворцу краља Николе, присуствовали отварању изложбе Ратка Шоћа, академског сликара. Шоћ се поводом јубилеја 55 година стваралаштва, Никшићанима представио са четрдсетак цртежа и девет слика. Након поздравне ријечи Пека Никчевића, директора Центра за културу, по жељи умјетника сам је говорио о свом стварлаштву.
'Цртеж је по мени нешто узвишено. То је рентгенски снимак сликара. Ако сликара разрежете уздуж и из њега не исцури туш, онда он није сликар. Сви велики сликари били су цртачи. Сликар не мора тачно да црта, већ добро. С обзиром да се налазимо у кући Петровића и галерији која носи име Илије Шобајића, једног од великих цртача свог времена и окружења, желим Центру за културу поклонити рад настао у комбинованој техници који приказује Петра Другог Петровића Његоша чији јубилеј ове године прослављамо', казао је Шоћ. При том, поручио је руководству установе, да једино тај рад могу скинути са зида уколико се догоди да њиховим просторијама прође виши пјесник но што је био Његош.
Он је нагласио да се, трећи пут представља Никшићанима својим стваралаштвом. 'Први пут то се догодило 1981. године, потом 1995, а ево и сада након 18 година. Овога пута желим отргнути од заборава три умјетника, три велике личности кој су обиљежиле Никшић - први је Вито Николић, човјек који је написао писмо својој учитељици. Умјесто о соколовима и орловима он у том писму помиње обичне двије птице. Био је у праву, јер у умјетности оно што је огромно, не мора бити и велико. Велико је само оно што је снажно, што има интуицију, у чему има љубави и истине. Други међу њима је Живко Николић, човјек који је овјековјечио Црну Гору, без обзира што неки мисле да нас није представио како треба. Мишљења сам да нас је представио и више него што треба. Трећи је такође мој другар и пријатељ Дуго Кривокапић, једна савршена личност', казао је Шоћ.
Средњу умјетничку школу завршио је у Херцег Новом и стицао и усавршавао сликарско умијеће на примјерима Петра Лубарде, Мила Милуновића и Дада Ђурића, друговао је повремено и са Данилом Кишом, али и са многим другим великанима ликовног и књижевног стваралаштва на просторима некадашње Југославије. Дипломирао је у међувремену на Академији ликовних уметности у Новом Саду, боравио на студијском усавршавању у Риму и Мадриду, излагао у земљи и иностранству, добијао значајне стручне награде и признања, а по свим досадашњим оцјенама критике и публике, оставио је снажан траг у сликарству друге половине прошлог вијека, не само у Србији већ и знатно шире", наводи се у овом тексту листа Дан.
