У Србији и свету данас се прославља Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, 11. новембра 1918. године у 11.00 потписано је примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године. Дан примирја у Првом светском рату се као државни празник у Србији прославља од 2012. године.
У свету, обележава се у исто време у свим главним градовима држава победница, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.
У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
Као главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.
Симболика цвета је вишеструка, и због станишта, и због имена. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс, јер чак и ако се потпуно осуши, кад се залије може да оживи, што симболички указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.
У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.
