Отворен 56. Фестивал поезије младих

"Фестивал поезије младих у Врбасу је већ одавно ушао у историју књижевности и постао је мера према којој се мери квалитет када су у питању они који долазе – млади песници до 27. година старости. Ако бисмо погледали списак досадашњих добитника, готово да нема песника који се није остварио у књижевности, наравно свако по својој мери, а важно је истаћи има и оних који су постали култни песници. А све је почело 07. маја 1968. године када је Књижевни клуб Дома културе угостио десетак песника из Врбаса и околине на манифестацији названој 'Мај равнице и младости'. Заинтересованост публике је била толика да је идуће године уз подршку Душка Трифуновића и Пере Зупца, као и ученика и професора Гимназије, Бранислав Бари Милошевић, дуго година кључна фигура фестивала и културног живота у Врбасу, смислио идеју да фестивалу да југословенски предзнак и такмичарски карактер. Тако је настао Фестивал југословенске поезије младих, који непрекидно траје 56. година", речено је, између осталог, приликом свечаног отварања.

 

Прво вече традиционалне културне манифестације која афирмише и на књижевну сцену већ дуже од пола века изводи младе песнике, било је посвећено обележавању два века Летописа Матице српске. О једном од најстаријих књижевних часописа у Европи и свету говорили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и уредник Летописа, док су стихове говорили песници Игор Мировић и Ђорђо Сладоје. 

 

"Летопис Матице српске је књижевни часопис који у читавом свету најдуже, а без већих прекида излази још од 1824. године. Делује необично и чудесно податак да је такву тековину створила управо српска култура, тако често изложена прекидима развојних континуитета. Покренут у Новом Саду под називом Сербска летопис, а штампан у Будиму, овај часопис је, по замисли његовог покретача Георгија Магарашевића, постао централно место на којем су излагани резултати српског књижевног и научног стваралаштва. Уз то, Летопис се систематски бавио сазнањима која у средиште пажње стављају језик, књижевност, историју, религију, фолклор и културу не само српског народа него и целог словенског света...

Потешкоће у организацији читавог посла подстакле су Магарашевића да се посаветује са пештанским трговцима и интелектуалцима, који су закључили да решење треба потражити у оснивању културне установе која би не само бринула о часопису него и развила знатно шири програм рада. У склопу тога рада одмах се кренуло са издавачком делатношћу... За све време свога трајања Летопис је био и остао централни српски часопис који, понешто конзервативан, настоји да окупи проверене вредности српске књижевности, науке и културе. Своју мисију Летопис Матице српске је остваривао са променљивим, али несумњивим успехом. Прекиди у раду су настајали само у времену великих историјских догађаја када није било елементарних услова за културни рад: у периоду снажних настојања угарске администрације да угаси установу 1835–1836, у време револуционарне 1848. године, као и током Првог и Другог светског рата", рекао је проф. др Станић, и сам уредник часописа од 2005. до 2012. године, а данас председник једне од најважнијих културних институција српског народа.

Свим учесницима и гостима ФПМ добродошлицу у Врбас пожелео је Бранислав Зубовић, секретар манифестације, који је посебно захвалио Покрајинском секрртаријату за културу, Министарству културе и општини Врбас на сталној подршци организацији песничких сусрета у Врбасу.

 

"Крајем шездесетих година Врбас је могао да бира какав Фестивал жели да има, а ето ипак, одлучио се за поезију. Фестивал који је настао као једнодневна манифестација прерастао је у најважнији фестивал за младе у држави у којој је настао, а данас како се то каже политички коректно, у региону. 56. година непрекидног трајања учинило је да Врбас постане песничка престоница широм Србије и региона. Напоменућу да ове године славимо и јубилеј, пола века од Палете младих, манифестације за младе сликаре која траје у оквиру Фестивала. Хвала Гимназији и директорки Татјани Кажић што нам је омогућила да се сакупимо у свечаној сали, јер без професора и ученика Гимназије Фестивал не би добио замах какав има данас. Гимназија и Летопис су вршњаци. У време када је основан Летопис, Гимназија је имала 35 ђака", рекао је Зубовић.

 

У музичком делу програма, по трећи пут на Фестивалу поезије младих, наступили су Браћа Теофиловић. Свечаном отварању  присуствовао је и Предраг Ројевић, председник општине Врбас, затим бројни песници, професори Гимназије, љубитељи поезије.