Информације које корисницима доноси нови сервис AgroLife, кључне су за увећање приноса у пољопривредној производњи. Зато је потребно убрзати процес дигитализације и са традиционалне прећи на савремену и иновативну пољопривредну производњу, речено је на завршном састанку пројекта "Дигитализација општинског управљања земљиштем". Овај закључак формиран је кроз чињеницу да су прве метео станице које су постављене у Војводини и деловима Босне и Херцеговине, међу којима је и једна у Врбасу, креирале 620.500 препорука за ефикасније радове на њиви и мере превенције од појаве 117 болести и штеточина.
Док су метео станице у свету увелико део свакодневног живота фармера, код нас су још увек новина, због чега су НАЛЕД и компанија Telegroup, уз подршу Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ, покренули трогодишње пилотирање система у земљама Западног Балкана. Постављена су 73 ова уређаја, који су увезани AgroLife апликацијом, са циљем да се прикупи већи број информација о употреби државног земљишта, како би се спречила даља деградација обрадивих површина које се дају у закуп.
"Врбас, Сомбор, Инђија, Бачка Топола и Суботица су прве локалне самоуправе у Србији које су добиле метео станице, а за нешто више од две године регистровано је укупно 3.500 корисника. Више од трећине чине закупци општинског земљишта, који сада путем AgroLife сервиса бележе све своје активности и на основу тога путем метео станица добијају препоруке када је време за излазак на њиву, ђубрење, наводњавање и заштиту од штеточина, што доприноси очувању квалитета земљишта и задовољству будућих корисника, јер је историја активности доступна и до годину дана уназад", рекао је менаџер за добру управу у НАЛЕД-у Стефанос Јокић. Општину Врбас на завршном састанку пројекта представљала је Миља Кнежевић, руководилац Одељења за пољопривреду Општинске управе Врбас.
AgroLife апликација, путем које пољопривредници прате сва дашавања и организују своју производњу, доступна је свима у web верзији и на Google Play-u, и потпуно je бесплатна за преузимање у својој основној верзији. За сваку парцелу коју обрађују, пољопривредници могу једноставно да уносе и прате податке о засадима, и имају прегледну слику о распореду пољопривредних радова.
"Кроз сарадњу са великим бројем пољопривредника и одговорних лица за пољопривреду из локалних самоуправа, значајно смо унапредили наше софтверско решење. Као и много пута до сада, испоставило се да су за развој технолошких алата најважније повратне информације које добијате од корисника, а у овом случају било их је у значајној мери, имајући у виду да је одржано више од 90 обука, тренинга и едукација. Кроз план одрживости и сугестије које смо добили од корисника и партнера, са великом дозом оптимизма улазимо у наредну фазу дигитализације у пољопривреди", истакао је Стефан Ђуровић, менаџер за развој пословања у Telegroup-u.
Пројекат је подржан од стране програма Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ) и регионалног је карактера. Прве метео-станице постављене су у Србији, затим у још пет локалних самоуправа у Босни и Херцеговини, а процес дигитализације општинског управљања земљиштем имплементиран је и у Црној Гори. Пројекат је спроведен у све три земље у сарадњи са партнерима из Мреже за повољно пословно окружење (БФЦ мрежа), коју чине НАЛЕД, Привредна комора Републике Српске, REDAH и Привредна комора Црне Горе.
"ГИЗ је подржао овај пројект, јер смо желели допринети бољој контроли употребе државног пољопривредног земљишта од стране фармера закупаца. С обзиром да је то одговорност општинских органа у Србији и БиХ и надлежног министарства у Црној Гори, ставили смо фокус на њихове нове вештине повезане са дигитализацијом процеса праћења пољопривредних радова на издатим парцелама, бољу инфраструктуру у виду метео-станица и и унапређење ширег процеса издавања земљишта и начина извештавања о обради земљишта. Мислим да смо направили велики корак, заједно са свим партнерима, у циљу очувања квалитета земљишта и бољих приноса како за садашње, тако и за будуће закупце", рекла је пројектна менаџерка у ГИЗ-у Амира Омановић.
