Декан Педагошког факултета у Сомбору, проф. др Саша Марковић, представио је у четвртак у читаоници Јавне библиотеке „Данило Киш“ књигу Фрагменти о “српском свету“, збирку историјских есеја који се односе, према речима аутора, „на све наше болне теме које и даље покушавамо да разрешимо“.
„Покушао сам да кроз питак и савременији начин, у краткој форми, прикажем сва та озбиљна питања наше прошлости, засновано на тродеценијском бављењу историографијом, и тај покушај је и покушај да се млађим генерацијама приближи та тематика, јер су млади врло често аисторични. У књизи сам покушао да говорим о идентитету српског народа и да укажем да термин 'српски свет' није савремен, већ се појавио много раније, те да је то синоним за најчешћи термин који се односи на српски идентитет, а то је СРПСТВО. Српски свет покушава да скрене пажњу на културну афирмацију спрског идентитета, на вредности које су стваране током његовог развоја и да скрене пажњу да не постоји никаква идеолошка, милитантна претња од тог идентитета, већ је то заправо нешто што се дешава код свих европских народа који имају дугу традицију. Та еманципација подразумева сарадњу, развој, утицај на развој других захваљујући својим вредностима, али истовремено и спремност да се прихвате вредности других, као отворено друштво, и то је једна зрела, демократска, одговорна, трезвена еманципација српског света“, рекао је проф. др Марковић.
Ипак, погрешна тумачења „српског света“ често су Србе скупо коштала, јер је доживљаван као претња развоју и утицају великих сила на овим просторима и ту претњу многи су желели отклонити конфликтом, што је донело, нажалост, бројне жртве.
„О њима треба говорити, културу сећања треба развијати, али будућност 'српског света' не треба оптеретити прошлошћу већ је усмерити на основу сазнања из прошлости и дозволити младим генерацијама да модерни 'српски свет'' буде део модерних цивилизација и да буде заснован на традицији“, рекао је Марковић.
Окупљенима у читаоници ЈБ „Данило Киш“ аутор је појаснио да термин „српски свет“, иако данас често доживљаван у антагонистичкој форми од стране блиских, суседних народа, те развијан само од политичке елите, уместо од интелектуалне, настао много, много раније.
„Од 1913. године имали смо лист 'Српски свет' који је излазио у Новом Саду код Срба пречана и који је афирмисао борбу Краљевине Србије за национално ослобођење и подстицао уједињење. Термин, значи, није нови и има своју дубоку залеђину, а термин 'српства' још дубљу. У књизи се бавим темама везаним за средњовековни српски идентитет и Светосавље, затим косовским предањем, страдалништвом у I и II светском рату, уз теме које се односе на развој националне идеје и на однос према националном романтизма, самољубљу, путу ка реалности, свему што је довело до тога да се Србија еманципује. Такође, ту су и осврти на југословенску идеју и југословенство, однос према идеолошким борбама које су постојале у Југославији, однос према деведесетим годинама које су у једној новој форми донеле само по имену српство, а по суштини једна његова шунд реинкарнација, која је заправо условила и тај антагонизам и одбојност и која данас српство своди на то, занемарујући развој српског идентитета, што је јако лоше, и до односа нас самих према свом идентитету који је врло често окренут ка самодовољности и самоуверености, уместо да има самопоуздање које се развија кроз критички приступ“, поручио је проф. др Саша Марковић, декан Педагошког факултета у Сомбору.
