Иако је од 01. августа железнички саобраћај између Сомбора и Врбаса редукован због мањег броја путника у летњим месецима, будућност ове линије је, сада је већ извесно, лоша, јер је управо ова деониоца предложена за укидање.
Ова траса је друга на списку од 20 деоница које је Влада Србије предвидела за укидање на предлог Министарства саобраћаја. Пруга од Сомбора до Врбаса представља најкраћу везу Сомбора и околине са краком Паневропског коридора 10 од Будимпеште до Београда и прети јој затварање у време када је најављена кинеска инвестиција у модернизацију овог железничког правца.
Уколико се ова намера реализује, Сомбор који је био међу најстаријим железничким чвориштима, остаће само успутна станица на јединој преосталој активној прузи Суботица-Богојево-Оџаци-Нови Сад.
Ипак, како пишу Вечерње новости, пруга Сомбор-Кула-Врбас не би била затворена ако се о томе постарају локалне самоуправе које су њоме повезане. Према наводима министарства, пруге би могле би да опстану једино ако би локалне самоуправе преузеле бригу о њиховом одржавању.
Међутим, челници општина Кула и Врбас истичу да је очекивање да локалне заједнице преузму надзор над пругама, пружним прелазима и железничким станицама у овом тренутку у сфери утопије.
Марко Колар, руководилац за инфраструктуру Железничке станице у Сомбору, наглашава да је пруга Сомбор-Кула-Врбас проглашена за локалну саобраћајницу и да њена судбина зависи искључиво од договора представника Града Сомбора и општина Кула и Врбас.
"Нигде у свету железница није рентабилна, али је битна за развој региона. Аустроугарској је било у интересу да према Сомбору и од њега има седам праваца, а ми нисмо видели корист да их очувамо. Одавно су ван строја шине од Сомбора ка Бачком Брегу, Гакову, Станишићу и Риђици, као и Стапару и Оџацима. Велики део тих пруга је демонтиран. Активни су остали само правци ка Суботици, Новом Саду преко Богојева и према Врбасу", предочава Колар.
Он напомиње да је пруга од Сомбора до Врбаса на већем делу у добром стању. "Најлошија је деоница између Сивца и Црвенке, где је од јаких киша подривен труп. Потребно је улагање да се то санира како би се брзина возова повећала са 30 на 80 километара на сат", каже Колар.
Међутим, у општини Кула наглашавају да у локалном буџету нема новца за одржавање ни ове, а ни осталих деоница пруге. Финансирању локалне железнице се противе и у Врбасу. "За сваку сагласност 'Железници Србије' плаћамо милионске износе. Није коректно да нам се пребацује надлежност за одржавање пруга, поготово што нам је прилив у буџет смањен за 290 милиона динара", поручио је председник општине Врбас Милан Глушац.
