У оквиру пројекта "Можемо" Удружења грађана "Мултиарт", у Врбасу је почела са радом школица спорта за децу са посебним потребама и сметњама у развоју, узраста од 3 до 12 година. "Мултиарт" је школицу спорта организовао на захтев родитеља, јер ниједна друга школа спорта у општини Врбас, чак ни оне комерицијалне, не примају децу са посебним потребама. "Не ради се ту о дискриминацији", кажу у Мултиарту, "већ о недостатку особа које познају материју и зато се многи не усуђују да раде са нашом децом".
"За сада радимо једном недељно у сали коју нам бесплатно уступа Карате клуб 'Врбас' и Микица Марковић. Сви ангажовани раде волонтерски а подухват је велики јер је ово први пут да имамо школицу спорта за овако малу децу. Акценат стављамо на овај узраст и у комбинацији са дефектолошким радом и другим активностима, рада у базену, камповима које организујемо у нашем удружењу, јахања у будућности, могу рећи да остварујемо вредне помаке и наши чланови су задовољни. Планови су дугорочни и желимо да родитељима обезбедимо услове које су некад имали само у случају да воде децу у школу 'Милан Петровић' у Нови Сад", каже Борис Бијеловић, један од челних људи "Мултиарта".
Окупљени у овом удружењу замолили су Сузану Митровић, професорку физичке културе која има и диплому кинезитерапије и искуства у раду са децом са посебним потребама, да уз њихову подршку организује школу спорта за ову децу.
"Са задовољством са прихватила позив 'Мултиарта'. Припремам са за сваки час са овом децом као и за часове у основној школи. Са децом са посебним потребама рад је сложенији, напредак је постепен, али је увек потребно имати могућност да се нешто измени у ходу, уколико у једном тренутку процес рада застане. Потребно је много стрпљења, разумевања и љубави, а њихове реакције, осмех или загрљај, су најбоља мотивација за даљи рад. Они ништа не крију и на њиховим лицима одмах видите да ли радите праву ствар. Моје укључивање у пројекат је почело разговором са родитељима, који су такође присутни у школици спорта, и само заједничким напорима можемо доћи до неких резултата", каже Сузана Митровић.
На вежбама се једном недељно окупљају деца са аутизмом, аутистичним спектром поремећаја, Дауновом синдромом, хиперкинетичким поремећајем пажње, церебралном парализом и осталим сметњама.
"Најбољи резултати се постижу када се са посебним третманом крене на време, још код деце са три или четири године. После петодневног боравка на Гучеву, када смо такође организовали школицу спорта и рад на базену, за само тих пет дана видели смо значајне промене, а после кампа су наступили још бољи резултати. Нека деца су се ослободила пелена, један дечак је почео да прича, и нама је то пуока. Тај камп је био пионирски подухват те врсте у целом региону и имали смо подршку Републичког удружења за подршку особама са аутизмом, Специјалне болнице за хипербаричну медицину, а родитеље и волонтере едуковали су најпозваније особе из ових области. Ова школа спорта је наставак свега тога и циљ нам је да у удружењу усвојимо читав систем најквалитетнијег рада који постоји у нашој држави. Све би требало бити бесплатно за кориснике, као што се и све што се ради ради бесплатно, без и једног јединог хонорара", каже Бијеловић.
Но, за бесплатне услуге за родитеље биће потребно обезбедити подршку надлежних органа.
"Покушаћемо кроз пројекте да обезбедимо средства како би се школица спорта организовала чешће, чак и за групу старијих корисника. Сузана ће временом направити индивидуални план рада за свако дете, а биће нам потребна и два асистента, и то ће, вероватно, бити волонтери нашег удружења. Средства су нам потребна за реквизите, а план нам је да бесплатан приступ школици спорта обезбедимо и за децу из свих села општине Врбас. У овом тренутку не можемо примити више деце, али ако се појаве нови заинтересовани, мораћемо оформити и другу групу. Групе нису бројне јер желимо да очувамо квалитетан рад, али су нам за то потребни и нови термини и додатна средства и реквизити", рекао је Бијеловић.
Иначе, за рад "Мултиарта" подједнако је важна и едукација родитеља, посебно зато што организован систем подршке не постоји у установама. Сваке среде су на распореду радионице за родитеље са индивидуалним психотерапијским третманима, које воде стручно образоване волонтерке Дарија Радовић и Маја Петровић, суботом психолози раде са децом, а недељом је школица спорта.
Говорећи о великим потребама за организивање тренинга, а истовремено веома ограничавајућим могућности, Сузана Митровић искористила је прилику и позвала људе добре воље "да само мало погледају око себе и увидеће коме је помоћ неопходна".
"Сви смо се учаурили, гледамо само себе и свој интерес, а овим људима и најмања помоћ добро ће доћи. Они неће одустати и ако та помоћ изостане, али и нама ће бити лепше ако им дамо неку подршку, материјалну или било коју другу", рекла је Сузана.
Претпоследњи тренинг у 2015. години искоришћен је за најаву новогодишњих празника, а људи спремни да помогну обезбедили су пакетиће и за ове малишане.
