Чак 30 дана, од 01. до 30 јуна, трајала су овогодишња археолошка истраживања на локалитету Шуваков салаш – Клиса код Врбаса, иначе обновљена претходне, 2014. године. Ови радови били су предвиђени Планом рада Културног центра за 2015. годину, а реализовани су у складу са Споразумом о сарадњи који је закључен између Музеја Војводине и Културног центра Врбаса. Носилац дозволе за археолошка ископавања био је Музеј Војводине, а радове су финансирали Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и општина Врбас.
"Стручну екипу чинила су три археолога и цртач, а шест лица било је агажовано за потребе земљаних радова. Стручно су консултовани сарадници са Филозофског факултета у Београду и из Централног института за конзервацију у Београду. Радови су вршени на три локације. Довршено је истраживање рова (сонда 2/2014) који окружује утврђени простор и дефинисана његова стратиграфија. Отворене су и до здравице истражене две сонде 3/2015 и 4/2015, димензија 4х4 м, које се надовезују једна на другу, а најпре на сонду 1/2014. Настављена су ископавања у простору нартекса где се још увек није дошло до здравице", саопштила је Весна Гргуровић, руководитељка Музејске збирке.
Према сачињеним резултатима, истражене су и документоване 34 гробне целине, а од гробних прилога посебно се истиче сребрни појас из гроба 13/2015, "састaвљен од сићушних нитни утиснутих у кожу, са траговима текстила, вероватно од кудеље". "Једина аналогија овом налазу потиче са истодобног локалитета код Фекетића. На појасу је извршена превентивна конзервација раствором поливинила, алкохола и дестиловане воде. Када се стекну услови потребно је извршити комплетну конзервацију јер се ради о изузетном налазу који ће своје место наћи у археолошком делу сталне поставке", рекла је Гргуровић.
Гргуровић сматра да археолошка истраживања средњовековног Врбаса, лоцираног на Шуваковом салашу, захтевају и израду комплетне документације и припремне радње за конзерваторске радове за делимичну реконструкцију цркве из 13. века. "Израђен је и ситуациони план са изохипсама, у који је унета основа цркве и границе истражених сонди. Обновљена археолошка истраживања указују на могућности постојања старије цркве на истом локалитету и њено откривање било би од велике важности и значаја за проучавање црквених прилика на овом простору, али и порекла популације која ју је изградила. Истраживање гробних целина преко гробних прилога пружа увид у погребне обичаје популације која је овде живела. У наредниом периоду истраживања би требало усмерити и на насеље, како би се употпунила слика о обичајима и животу становника средњовековног Врбаса", рекла је Гргуровић.
