МИЛЕНКО РАДОВАНОВ, руководилац РЈ „Водовод и канализација“

Јавно комунално предузеће „Стандрад“ почело је да са мреже искључује нередовне платише рачуна за испоручену воду. На име само ове услуге предузеће задужено за водоснабдевање потражује више десетина милиона динара. Какву воду пијемо, колико нам воде недостаје, колики су губици у водоводном систему, како до фабрике воде; о овој и другим тема за vrbas.net говори дипл. инг. Миленко Радованов, руководилац Радне јединице „Водовод и канализација“.   

vrbas.net - Који су највећи проблеми у водоснабдевању грађана општине Врбас и како се они могу трајно решити?

Радованов: Највећи проблеми водоснабдевања грађана општине Врбас су уједно и основни проблеми ове делатности, а то су недовољан квалитет и квантитет воде коју испоручујемо грађанима. Решавањем тих веома важних проблема морали би приступити одмах и не смемо импровизовати. Морамо системски решити функционисање предузећа које се бави водоснабдевањем и кренути у реализацију капиталног објекта, а то је изградња фабрике воде. Активности бушења и одржавања бунара у општини Врбас би морале бити на нивоу редовног одржавања водозахватних објеката.

vrbas.net - Да ли локална самоуправа издваја довољно средстава за решавање ових проблема и постоји ли могућност да се пронађу додатни извори финансирања значајних пројеката? Који су то извори?

Радованов: Мишљења сам да није одговарајуће питање колико локална самоуправа издваја за решавање проблема водоснабдевања, већ колико средстава ЈКП “Стандард”, које прикупи од грађана наплатом рачуна за утрошену воду, усмери у правцу решавања нагомиланих проблема у водоснабдевању. Локална самоуправа би, по мом мишљењу, требала само да припомогне, и то када су у питању пројекти за чију реализацију су потребна значајна материјална средства.
Додатни извори финансирања за решавање проблема водоснабдевања постоје и реалност су у водоводима у Србији низ година уназад, јер су разне донаторске куће, иза којих стоје поједине државе Европске уније или сама Европска унија, одвојили средства која су спремни кроз донацију или преко повољних кредита да усмере у решавање проблема водоснабдевања и у Србији. До нас је да ли ћемо имати интерес и вољу да тако добру прилику искористимо. Значајно мања, али битна средства за опремање водоводних система, издваја и АП Војводина преко Покарајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

vrbas.net - Колико бунара недостаје општини Врбас за нормално функцинисање система и да ли је изградња фабрике питке воде основни услов за тако нешто?

Радованов: Тренутно у општини Врбас недостају најмање два бунара у самом Врбасу и један који је избушен, али чекамо његово опремање у Бачком Добром Пољу. Изградња фабрике воде је приоритет који бисмо морали себи поставити, али је услов нечему јако важном, а то је да грађанима почнемо испоручивати квалитетнију воду за пиће. Нарочито у селима општине Врбас имамо проблем са квалитетом воде коју испоручујемо грађанима. Подсетићу да је Покрајински секретаријат за здравство и социјалну политику новембра 2006. године издао решење којим се забрањује коришћење воде за пиће и припрему јела из водоводне мреже у селима општине Врбас због хигијенске неисправности, односно због присуства повећане концетрације арсена.

vrbas.net - Какву воду пију становници општине Врбас? Због чега деца у вртићима и појединим школама имају препоруку да носе флашице воде у ове установе?

Радованов: Вода у општини Врбас се редовно контролише од стране акредитоване лабораторије за вршење одговарајућих анализа, а у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће. Сваку анализу која се на тај начин уради, добије и санитарна инспекција, која реагује уколико дође до одступања од правилником прописаног квалитета воде за пиће.
Узорковање воде се врши на укупно 34 пункта у општини Врбас и уколико се деси да имамо проблем са квалитетом воде на неколико пунктова, онда постоји могућност да одговарајућим одржавањем унутрашњих водоводних инсталација и санитарних чворова може доћи до поправљања квалитета воде за пиће. Битно је да сви грађани, а посебно одговорни у предшколским, школским и здравственим установама, схвате важност одржавања својих инсталација у технички исправном стању, јер су одговорни за њихову исправност. Није редак случај да су анализе различите од установе до установе, иако се водом снабдевају из исте водоводне мреже једног насеља.

vrbas.net -   Да ли РЈ "Водовод и канализација", па и ЈКП "Стандард", располаже са одговарајућим стручним кадром и савременом опремом неопходном за ефикасно решавање свих проблема у водоснабдевању? Да ли се и у самом систему може извести нека врста рационализације зарад унапређења квалитета услуге?

Радованов: Показатељ техничког функционисања било ког водовода у свету, па и нашег, су губици у водоводном систему. Укупни губици у водоводном систему у Врбасу су 25,31%, а у целој општини 20,18%, од тога су у Врбасу технички губици 18,59%, а у општини износе 14,46%. Разлика између укупних и техничких губитака јесу економски и они у великом проценту код нас настају због паушалног фактурисања утрошка воде нашим корисницима у објектима колективног становања, односно зградама. Још 2005. године смо дали предлог решења за тај проблем, чија реализација би донела велику корист и уштедела значајна средства ЈКП “Стандард”. По губицима у самом Врбасу, на трећем смо месту у региону, односно само два водовода имају мање укупне губитке од нас. На првом месту је један хрватски водовод у који је последњих година уложено неколико милиона евра само у изградњу 100 км водоводне мреже. За сада имамо довољно стручних кадрова с’ обзиром да нисмо у могућности да се бавимо превентивним одржавањем и инвестиционим опремањем водоводног систама, већ само хаваријским одржавањем. О проблемима и како их решити у нашем водоводном систему до сада смо објавили три рада на међународним конференцијама, који су објављени у зборницима радова.
Рационализација се увек може извршити, односно унапређење саме делатности водоснабдевања. Ми у РЈ “Водовод и канализација” имамо много идеја и дефинисаних начина за унапређење пословања које смо проследили претпостављенима и очекујемо реализацију.
Битно је напоменути да у Европској унији, предузећа која се баве водоснабдевањем и одвођењем отпадних вода су самостална и регионално удружена. Тако у Холандији нпр, чији грађани имају поверење у квалитет воде коју испоручује комунално предузеће и чак у ресторанима служе такву воду, а не “флаширану”, формирано је само 10 предузећа која се баве водоснабдевањем око 17.000.000 грађана и она нису приватизована. Слична ситуација је и у другим развијеним срединама. Хрватска која треба ускоро да уђе у Европску унију, имала је, поред многих, и задатак који је требала да реши, а то је да формира засебна предузећа која се баве водоснабдевањем, на начин да могу да обезбеде континуитет у испоруци воде квалитета за пиће и да су способна да воде инвестиције које су битне за оџавање и унапређење делатности. Уколико нећемо сами да унапредимо делатност водоснабдевања, бићемо приморани то да учинимо ако желимо да уђемо у Европску унију. Чак и код нас то су схватиле многе средине, тако да данас имате ситуацију да се највише улаже, односно највећи и најзначајнији пројекти побољшања квалитета водоснабдевања се реализују у срединама које су препознале важност организовања система у складу са стандардима ЕУ. 

vrbas.net - Како оцењујете однос грађана општине Врбас према води као једном од најважнијих природних богатстава?

Радованов: Грађани наше општине, по мом мишљењу, требали би да буду у већој мери упознати са својим обавезама и правима које могу остварити као корисници наших услуга водоснабдевања. Исто тако морамо бити свесни да је вода коју црпимо из наше средине од егзистенционалног значаја за све нас. Вода је најважнија и најстрожије контролисана животна намирница у складу с' правним актима који дефинишу ову област.
Мишљења сам да када будемо подигли нашу свест о важности воде за квалитет нашег живота, схватићемо да “социјална” цена комуналне воде угрожава водоснабдевање због ненаменског коришћења, а и да можда у већој мери оптерећује наш месечни буџет него да имамо реалну цену. “Социјална” цена воде може бити изговор за комунална предузећа да не пружају својим корисницима ни квалитет ни квантитет, тако да грађани губе поверење у квалитет воде коју испоручује комунално предузеће. Због тога они купују “флаширану” воду за пиће, недефинисаног квалитета, која је вишеструко скупља (2 литра “флаширане” воде кошта више него 1.000 литара воде коју испоручује комунално предузеће). Решење би могло да буде да се цена формира на основу трошкова пословања, односно производње воде, тако што би сваки фактор који улази у формирање цене био дефинисан и јасно наведен са којом вредношћу утиче у процесу формирања цене. У том случају би грађани могли да изврше притисак на оснивача, а оснивач на руководство комуналног предузећа које се бави водоснабдевањем, да води рачуна не само о трошковима пословања, већ и о квалитету и квантитету воде за пиће. Тада наши корисници не би у тој мери користили “флаширану” воду у којој то данас чине, а заправо нису ни упознати са стварним квалитетом исте.

vrbas.net - Који су најважнији пројекти на којима тренутно радите?

Радованов: Тренутно ЈКП “Стандард”, односно РЈ “Водовод и канализација” не води пројекте који се односе на водоснабдевање у општини Врбас, али сам сигуран да ће нас локална самоуправа подржати и омогућити нам да учествујемо у реализацији пројеката који су важни за нашу општину, а тичу се побољшања квалитета обављања наше основне делатности.