Ненад Међедовић, дипл. инг. електротехнике из Врбаса, у слободно време експерт за справљање домаћих ракија од воћа, добитник је велике златне медаље за шљивовицу на престижном Сајму шљива који се већ годинама одржава у Осечини. У срцу Србије, у конкуренцији традиционално најбољих произвођача ракија који воће добијају из најквалитетнијих шљивика, Међедовић је скренуо пажњу жирија својим производом из Војводине и заслужио велику златну медаљу, заједно са најпознатијим великим произвођачима, попут Делте и других. На истом сајму произвођач из Врбаса добио је и златну медаљу за своју лозу и ове две медеље само су наставак низа признања за породично газдинство Међедовића, које с посебном љубављу слободно време посвећује ракији и њеном справљању.
„Ово је моја најзначајнија награда до сада и освојио сам је међу 56 узорака ракија. Велика златна медаља на Сајму шљива у Осечини, који се организује под покровитељством Министарства пољопривреде, сматра се највреднијом наградом међу произвођачима шљивовице. Комисију чине угледни професори и технолози, а предводи је доктор наука за јака алкохолна пића Нинослав Никићевић, професор на Пољопривредном факултету у Земуну. Доста данашњег знања дугујем управо њему, јер сам био његов курсиста више месеци и учио код њега о справљању ракија“, каже Ненад Међедовић.
На разним сајмовима Међедовић је до сада добијао златне медаље за ракије од шљива, грожђа, јабуке, вишње, кајсије и дуње. Самостално пече ракију двадесетак година, али је прво читао технолошке приручнике разних стручњака. „Прво знање добио сам у својој породици која је годинама пекла ракију, а после сам се, читајући и одлазећи на курсеве, стално усавршавао. Ипак, уз знање, важна је и љубав и страст према послу, коју сам ја наследио од оца и оба ђеда. Они су, такође, пекли ракију“, истиче Међедовић. За добру ракију, према његовом основном рецепту, потребно је добро воће, добро припремљен ком, на време урађен посао, квалитетна апаратура и посуђе, тачан период за одлежавање и квалитетно формирање. „Свака операција је подједнако важна и ако се у овом ланцу било шта прескочи и не одради како треба, то ће се показати у квалитету ракије. Зато, уз помоћ супруге Сандре која је технолог, надгледам сваки део посла, будем уз сваки казан који се пече, и стрпљиво пратим производњу. Ко мисли да на брзину спреми добру ракију, наложи јаку ватру и само чека, боље да не почиње овај посао“, каже воћар из Врбаса. Он и даље прати стручну литературу и строго се држи правила прописаних за производњу домаћих ракија.
„Некада је стављање шећера у ком било дозвољено, а сада је стављање у промет ракија које имају додатак било које врсте шећера, осим воћног, забрањено. Моје ракије немају никакве додатке, шећере, фарбе или селективне квасце. Нови трендови смањују и јачину ракије и нема више некадашњих јаких ракија. Не верујем да је ико икада у Црној Гори оставио лозову ракију испод 21 града, а сада се оставља на око 19 гради. Ракија је блажа за пет степени, али је њен мирис интезивнији, арома и укус лепши. Јаке или слабе ракије губе ароме и потребно је наћи меру и интервале у којим се то најбоље осећа. За сваку врсту ракије је то различито“, истиче Међедовић. Тај интервал за шљивовицу и лозу Међедовићи су изгледа прецизно пронашли и зато не изостају најсјајнија одличја на престижним такмичењима. Мирис, укус и осећај топлине коју шире, или флејвор, како га називају мајстори производње, код ракија Ненада Међедовића постаје све препознатљивији.
