У Народној библиотеци „Данило Киш“ у петак је организована промоција новог романа Игора Маројевића Мајчина рука. После романа Шнит и Жега, Мајчина рука је трећи роман из Маројевићевог предвиђеног петокњижја Етнофикција. Љубитељима литературе у Врбасу промоција је била посебно интересантна због чињеница да је Маројевић рођен 1968. године у Врбасу и да је радња романа смештена у наш град. На промоцији су говорили аутор и Дејан Михаиловић, уредник у издавачкој кући „Лагуна“ која је издала овај роман Игора Маројевића.
„Игор Маројевић је у овој књизи заоштрио једну тему која јесте постојала код нас, али никада није била обрађена на литерарни, књижевни начин. У том смислу може се рећи да нас је изненадио нечим што јесте било познато. То је за писца највећи квалитет када читаоца изненади нечим познатим. 'Мајчина рука' доноси нов квалитет у савремену српску књижевност, самим тим што је Маројевић закорачио у један озбиљан књижевни пројекат и роман, и композицијом, и темом, и књижевним поступком, који је значајно унапређен у односу на његове претходне романе“, рекао је Михаиловић, и подсетио да је Маројевић писац који увек разбија табу теме.
„Несумњиво најзрелији Маројевићев роман до сада, Мајчина рука први пут у српској књижевности отворено и убедљиво расветљава осетљиву и болну тему односа нових власти и домаћег становништва према фолксдојчерима после II светског рата. Главни јунак је гимназијалац чији је једини сан да се ослободи невиности. У потрази за женама и девојкама, упознаје две Немице, своју вршњакињу Херту и њену знатно старију сестру Соњу. Наизглед још један Маројевићев роман о љубавном троуглу неосетно прелази у узнемирујућу причу о породици Шлесер и другим 'Швабама', већином цивилима, које је између 1944. и 1948. године задесио изгон из социјалистичке Југославије или смрт и понижења у војвођанским логорима. Тако у овом роману дословно ослобађање од невиности носи и додатно значење које се односи на историју, на истину коју је све до тада, крајем седамдесетих година прошлог века, дечакова фамилија на челу са мајком крила од главног јунака. Коме је припадала кућа у коју се после рата, међу многим другим колонистима, уселила његова породица? Какво је сазревање младих људи под неочекиваном сенком историје? Колико је могућа љубав оптерећена повешћу? Ово су само нека од питања која Мајчина рука покреће на узбудљив, духовит и интригантан начин“, наводи се у рецензији овог романа.
„Као и сви други моји романи, и овај роман оптерећен је аутобиографским у мери од 50 одсто. Проза мора бити комбинација искуства и библиотеке и оба приступа су недостатна. Јесам живео у Врбасу и јесам се чудио бабиној кући зашто је тако велика и зашто су се колонисти, у које спадају и моји родитељи, доселили у те куће. Није то био случај само у бакиној кући већ и у кући свих суседа, и о томе нико није желео да прича. Одговори на питања зашто живимо у толиким кућама и шта се десило са њиховим власницима били су табу теме и то јесте основа овог романа. Тај биографски део покушао сам пренети шеснаестогодишњем јунаку, као што су верно пренете и моје неке опсесије узрастањем и полним сазревањем. Сад, да ли је то Врбас или неки други војвођански град је мање битно, јер се то са фолксдојчерима на исти начин догађало у свим градовима. Проблеми због којих једна Немица тешко ступа у ближу везу са јунаком романа били су исти и свуда могући. Да ли је љубав оптерећена историјом могућа нисам спреман да судим и то препуштам читаоцима Мајчине руке“, рекао је Маројевић.
