ВОДИЧ КРОЗ ОПШТИНУ

     Право на материјално обезбеђење може остварити грађанин као појединац или његова породица, ако нема прихода или има мање приходе од нивоа цензуса социјалне сигурности.
     Право на материјално обезбеђење утврђује се решењем на месечни новчани износ чија висина прати кретање просечне зараде у претходном месецу. Против решења о признавању права или одбијању захтева грађанин има право жалбе министарству надлежном за социјалну заштиту.

     Право на додатак за помоћ и негу може да оствари грађанин који има приходе по члану домаћинства испод 50 % просечне зараде у привреди Републике Србије, а коме је неопходна помоћ другог лица и не користи смештај у установи социјалне заштите. Пре признавање овог права грађанин се упућује на преглед лекарске комисије. На основу мишљења лекарске комисије ово право се признаје оним грађанима који имају тешко телесно оштећење, чулне сметње, ментално су ометени у развоју, оболели од аутизма и хронично душевно оболели, односно лишени пословне способности.
     Висина додатка исплаћује се месечно и усклађује се са растом зарада у привреди Републике.

     Право на помоћ за оспособљавање за рад могу остварити деца и омладина ометена у развоју, као и инвалидна лица која се могу оспособити за рад, под условом да то право нису остварили по другом основу. Ово право се остварује упућивањем у установу или школу, уз признавање накнаде за смештај, превоз и трошкове оспособљавања.

     Помоћ у кући грађанин може остварити ако је стар, изнемогао, хронично оболео и није у стању да се стара о себи, а нема ближих лица која су дужна да се о њему старају. Помоћ се састоји од обављања неопходних кућних послова. Висина трошкова коју грађанин плаћа Центру за социјални рад утврђује се решењем зависно од прихода породице или појединца.

     Дневни боравак у социјалној установи може остварити дете ометено у развоју, или дете са поремећеним понашањем, као и пунолетни грађанин са психичким или другим оштећењима. Висину учешћа породице у трошковима смештаја утврђује Центар за социјални рад решењем, сразмерно материјалним приликама породице.

     Смештај у социјалној установи обухвата упућивање у одговарајућу социјалну установу (домови за старе, домови за децу без родитеља, установе за једнодневни смештај и друго) у којој се обезбеђују становање, исхрана, нега, васпитање и образовање, оспособљавање за одређене активности, здравствена заштита и друго.
     Право могу да остваре и малолетна деца без родитељског старања или која живе у поремећеним породичним односима, ментално ометена деца, материјално необезбеђени грађани, самохране мајке са децом, инвалидна лица са телесним и чулним оштећењем, тешко болесна лица која немају могућности да живе самостално, пензионери, друга стара лица која немају услове да живе у породици, као и лица која се нађу у скитњи, па им је неопходно привремено збрињавање.
     Смештај се врши на основу решења коме претходи налаз и мишљење стручног тима Центра за социјални рад.

     Смештај у другој породици може остварити грађанин који има право да буде смештен у социјалној установи, али се због посебних услова упућује у другу породицу. Центар за социјални рад доноси решење којим утврђује услове за смештај и висину накнаде коју треба да плате чланови породице лица које се упућује у другу породицу.
     Центар за социјални рад опрема лица која се упућују у установу социјалне заштите или другу породицу. Опрема обухвата набавку одеће, обуће и трошкове превоза.

     Једнократна новчана помоћ може да се призна грађанину који се изненада нађе у стању социјалне потребе. Ова помоћ може бити у новцу или натури. Висина једнократне помоћи утврђује се на основу критеријума које прописују скупштина општине, односно града.